Свитање (Svitanje)
Свитање милује нас,и краде га од ноћи
лагано краде га од ноћи,а ја поново сам.
Свитање покрива нас,на извору свих ријека
на извору језера и мора,а ја опет сам
Нека друга рука,на твом т'јелу тражи дан
с твојих очију односи сан.
Нека туђа рука,у твојој коси скрива ноћ
твојим уснама поклања моћ.
