Soba zablude
K’o hartije,
blede ruke koje su me pazile
I plaši me da neće sve biti ko ranije
a pamtim te vrele usne
koje su me ranile
pa zauvek ja tražim te
u sobi zablude
A moje misli bodeš kao ruža
zbog tebe reagujem burno
Sama na pučini sam tužna
bez vazduha sam, tonem brzo!
Ne oseća to telo ne ne ne
Druge ljubila sam ali to je lažno
Ko zlatni sat se topi vreme
I za ruku da me stegneš sad je kasno!
Ti i kad se kuneš grešiš,
noćas mi se javi gde si,
pokaži mi ti bar malo
da ti je stalo do mene
A tamo gde se duša leči
nikog nema na adresi,
odlazi i ljubav
ako ponovo mi ledja okreneš
Na litici sam sama, stojim,
Teške noći tvoje sve su grešne,
a sve hladniji su moji snovi
ljubav odpadne k’o list u jesen...
Ne oseća to telo, ne ne ne,
druge ljubila sam, ali to je lažno,
k’o zlatni sat se topi vreme,
i za ruku da me stegneš, sad je kasno
Ti i kad se kuneš grešiš,
noćas mi se javi gde si,
pokaži mi ti bar malo
da ti je stalo do mene
A tamo gde se duša leči
nikog nema na adresi,
odlazi i ljubav
ako ponovo mi ledja okreneš
