Više nismo svoji
Blago tvom kušinu
ča ti jubi lice
blago onom vinu
ča ti usne poji
Nek ti taknu rame
oblaci i ptice
ne računaj na me
više nismo svoji
Svitlosti u nizu
prostiru se lukom
a nas magle grizu
sami smo ka škoji
Još te tiho diše
misec takne rukom
iako više ne znam
više nismo svoji
REF.
Samo vitar svira
note bez refrena
prste tvoje dira
čelo tvoje znoji
Ka anđeo plavi
još si lipa žena
ali ča mi vridi
više nismo svoji
Gledam ih, ne tajim
ponistre tvog stana
i da od njih sjaji
dok se srce dvoji
Gledam te u čudu
život moj se grana
sve mi je zaludu
više nismo svoji
