Jer Kad Ostaris
Jer Kad Ostaris
Jer, kad ostariš
Niko ne kuca na tvoja vrata
Ni potok s ribama od srebra
Ni mlado ždrijebe vlažna oka
Ni jabuka u cvatu, niko
Samo ja
Kad ostariš
Kao oblak u tvojoj kafi
Doći ću u krombi kaputu
I ćut ću kad ti se moje ime omakne
I krene polako, sama od sebe
Poslednja suza za mene
Jedan za drugim vozovi
Polako prolaze
Kao i obično stavićeš
Kačune u prozore
Čini mi se da mjesec
Ramazana počinje
Oooo, pomalo je tužno
Kada ostariš
Samo ja
Kad ostariš
Kao oblak u tvojoj kafi
Doći ću u krombi kaputu
I ćut ću kad ti se moje ime omakne
I krene polako, sama od sebe
Poslednja suza za mene
Jedan za drugim vozovi
Polako prolaze
Kao i obično stavičeš
Kačune u prozore
Čini mi se da mjesec
Ramazana počinje
Oooo, pomalo je tužno
Kada ostariš
